Sura 5, Aya 68

Reci: "O vi kojima je data Knjiga, vi niste ni na čemu ako se ne budete pridržavali Tevrata i Indžila i onoga što vam objavljuje Gospodar vaš. A to što ti objavljuje Gospodar tvoj pojačat će, uistinu, kod mnogih od njih osionost i nevjerovanje, ali ti ne očajavaj zbog naroda koji ne vjeruje."

Коментар

Историчар Ибн Јахак од Ибн Хишама каже да je прилика поводом кoje je објављен ovaj стих, наводи се , у Сираиу'р Расул:

„Рафи' ибн Харитха и Салам ибн Мусхким а дошли су Малик ибн Аз Заиф и Рафи ибн Хармалах

Апостолу Божијем. Рекли су:

'О Мухамеде, зар не тврдиш да [стојиш] на Абрахамовом вјеровању и његовој религији, и вјерујеш у оно што је код нас о Таурату и свједочиш да је то од Бога, истина?'

Рекао је: „Да, али ви сте унели новости, и поричете оно што је у томе завету који је с вама склопљен, а ви сте од њега сакрили оно што вам је наређено да објасните људима. Због тога сам јасан од ваших иновација.

Они су рекли: „Заиста се држимо онога што је у нашим рукама, и заиста смо [засновани] на истини и доказима, и не верујемо у тебе и не следимо те.

Сходно томе, Алах је послао овај стих (Сура 5, хајат 68).

Међутим, и овај стих Кур’ана и Ибн Исхаков наратив показују да су Јевреји тада имали Таврит, а да су хришћани имали Инџил; јер не би имало смисла наређивати им да поштују прописе садржане у тим књигама, ако су књиге нестале или су претходно биле покварене. У првом случају било би немогуће послушати заповест: у другом случају послушност би довела до њиховог застрањивања.